Кораци праштања

Свако жели да изгради дубоке I пријатне везе. Нажалост, сви понекад доживимо да нас друге особе повреде па чак и злоупотребе. Такво болно искуство може да изазове дуготрајну патњу. Као што се физичке повреде могу инфицирати I загнојити, исто тако могу и повреде срца прерасти у трајну горчину, ако их запоставимо. Време ипак не може да излечи све ране.
Једна од најчешћих реакција је повлачење и подизање зидова око себе. Последица тога је да никоме не допуштамо приступ до нас I коначно осамљивање. Или реагујемо раздражљиво, додељујемо кривицу другим особама I жудимо за осветом. То доводи до тога, да наше мисли непрестано круже око исте теме и блокирају нас.
Овим стратегијама покушавамо да се сачувамо од даљих злоупотреба, али напослетку тиме себе још више повредимо. I не само то: када смо повређени понашамо се безобзирно према другима – повређени људи такође повређују и друге око себе.

Једини излаз из тог зачараног круга јесте праштање. То може бити врло тешко ако смо нешто лоше доживели. Али све док не опростимо остајемо везани за прошлост I особу, која нас је повредила. Јер не можемо тек тако да заборавимо болне доживљаје, него их у најбољем случају потискујемо. Бог управо жели да смо слободни – без горчине, без осветољубивости, без бола из прошлости.

Шта значи опростити?

Опростити значи да себе ослободим од свих приговора I оптужби против других. Ја их предајем у руке Богу, као једином праведном судији. Уместо да лично доносим осуду о другима, ја верујем у Бога и препуштам њему да суди шта ће са другима чинити. То знаци да више не рачунам другоме шта ми је учинио. Другим речима, већ живим са последицама греха, који је починио неко други па не могу спречити оно сто је већ учињено. Али сад одлучујем да закључим мир и опростим другоме његов грех.
То је све лично моја одлука. Она је потпуно независна од друге особе, од њеног извињења, да ли је присутна или не. Ми не зависимо од неког, ко нас је повредио.
Ако опростим то је додуше добро и за другога, али је то пре свега за моје добро. Јер када опростимо, постајемо заиста слободни од негативних осећања, као сто су страх, љутња или горчина и на тај начин подстичемо унутрашње излечење.

Кораци праштања

Како у потпуности да опростимо другима? Једна од опасности су пречице, којима пребрзо изговоримо праштање, па ипак на крају закључимо да у нашим срцима постоје још понеки остаци повреде. Да би се то спречило помажу следећи кораци, који нас воде кроз процес праштања:

Прва три корака је најбоље темељно проћи кроз разговор са особом, која нам може помоћи.

1. Шта се десило?

• Конкретно испричати садржај, шта се тачно десило.
• Типичне грешке: причамо неодредјено I уопштено.

2. Шта ме је повредило? Како се осећам?

• Осећања су део нас I зато су она важна.
• Типичне грешке: прескачемо овај корак I описујемо само догађај.

3. Неправду треба назвати њеним именом без устручавања

• Без улепшавања, без изговара, него јасно формулисати, где је неко други постао крив према мени кроз то сто је учинио или није учинио нешто, сто је требао?
• Типичне грешке: покушавамо другога да изговарамо (али тамо где нема греха, не може бити ни праштања).

Потом приступамо молитви и износимо све пред Бога

4. Неправда се пред Богом оптужује

• Обраћамо се Богу, као судији и предајемо му оптужбу против особе која нас је повредила. При томе наводимо све битне тачке из претходна три корака.
• Типичне грешке: Прескачемо овај корак или покушавамо да сакријемо наша осећања пред Богом.

5. Изговорите опроштење

• Наглас изговарамо опроштење („Ја опраштам ___, што је ___“) и одлучујем да цео догађај предам Богу у руке
• Типичне грешке: Прописујемо Богу шта да учини особи, која нас је повредила. Или кажемо да желимо да опростимо („Боже, помози ми да опростим“), али у томе нисмо одлучни

Неправду пред Богом оптужити

Бог суди I наше је право да неправду предамо њему на осуду. Најкасније при свршетку постојања овога света Бог ће судити сваком човеку и успоставити праведност – то није наш задатак. Ми немамо никакво право чак ни потајно некога осуђивати или му се светити.
I као што у световном животу неку тужбу предајемо судији, тако је исто можемо подићи и пред Богом. При томе се не треба плашити да смо се тиме превише приближили Богу, пред њим смемо бити апсолутно искрени I поверити му сва наша осећања. Након тога не подижемо више никакве приговоре него све предајемо у божије руке. Тиме не покушавамо друге лично да осуђујемо већ препуштамо осуду самом Богу.

Даља упутства

Прихватити помоћ другога

када смо узнемирени тешко нам је да кроз цео процес праштања прођемо потпуно сами I без прескакања појединих Аспеката. Прихвати помоћ неког искусног стручњака који ће те корак по корак водити I заједно са тобом молити.

Лична кривица

често се I ми о друге огрешимо када се осећамо повређени јер смо I сами поступали не пажљиво I грубо. Веома је важно да то не игноришемо, него да лично тражимо опроштај I покајање. Разјасни те ствари чим их увидиш.

Опростите I сами себи

Могуће је I да се љутимо сами на себе I да себи због нечег пребацујемо. Бог нам кроз Исуса Христа нуди пут праштања I прочишћења. Опростити себи значи прихватити ту божију понуду I применити је на себи лично.

I Богу „опростити“

Понекад имамо негативне мисли I о Богу. Бог не греши I према томе ми немамо низашта да му праштамо. Већ је важно да се ослободимо разочарења у Бога као и свих других негативних емоција.

Истрајати у опроштењу

У случају да стара осећања опет заживе, подсети се да си већ опростио и та осећања ће избледети. Такође је могуће да настану нови Аспекти или дубљи стадијуми неке повреде. У том случају покрени изнова процес праштања и разјасни све те појаве.

Самоиспитивање

Узми за себе два минута времена и бележећи постави Богу следећа питања:

Боже, коме ја треба да опростим?
Ослушкуј Господа и у мислима преиспитуј своје везе (према родитељима. породици. рођацима, пријатељима, комшијама, радним колегама, учитељима, претпостављеним, према себи самом, према Богу...) Када и ко ме је повредио?

Савет: Какао открити да ли је веза са неком особом у реду:

• Помисли на ту особу: можеш ли јој из дубине срца, искрено желети нешто добро?
• Замисли да сада сретнеш ту особу: Шта осећаш према њој? Да ли јој нешто замераш?

Сповођење у дело

Са којим увредама желим прво да започнем?
Ко би требало да ме подржи у томе? Појасните даљи поступак!